Zidna instalacija koju smo realizovali u okviru izložbe 24/7: Work between Meaning and Imbalance u Kunsthaus Graz, bila je zamišljena kao proces istraživanja i pokušaj pronalaženja odgovora na neka od pitanja koja su proistekla iz našeg promišljanja pojma rada. Ovoj temi pristupili smo kroz motiv lenjosti, koji je kroz istoriju zapadne civilizacije često prikazivan u negativnom kontekstu, kao oblik destruktivnog ponašanja (na primer, u hrišćanstvu, Sloth — jedan od sedam smrtnih grehova — nosi više značenja, uključujući i lenjost). U savremenom kasnokapitalističkom društvu i ekonomiji pažnje malo je aktivnosti kojima se može baviti, a da nisu produktivne ili povezane sa nekim oblikom monetizacije. Neprestano smo izloženi sugestijama kako da svoje slobodno vreme učinimo produktivnijim, kako da praktikujemo „aktivni odmor“ i kako da se izborimo protiv dosade. Hobiji se sve više pretvaraju u prilike za dodatnu zaradu. Tako se stvara očekivanje da svaka aktivnost i svaki pokret budu produktivni, dok se od slobodnog vremena očekuje da bude iskorišćeno za učenje i samousavršavanje, omogućavajući nam da otkrijemo najbolju verziju sebe. Šta bi se dogodilo kada ne bismo radili ništa? Da li je to uopšte moguće u savremenim uslovima? Da li nam je dozvoljeno da budemo lenji? Za koga ili sa kojom svrhom toliko radimo i neprestano proizvodimo nova dobra i nove sadržaje? Da li je lenjost problem ili bi se mogla razumeti kao način na koji naša tela i umovi pokušavaju da se odupru nametnutoj produktivnosti i sagorevanju?
Ovo su samo neka od pitanja koja nas zaokupljaju i ukazuju na to da nešto nije u redu u našem odnosu prema društvu koje nastavlja da tehnološki napreduje, dok istovremeno proizvodi sve više i sve brže.
Nasuprot nekadašnjim očekivanjima da će tehnološki napredak doneti prosperitet svim ljudima, svedočimo rastućoj klasnoj nejednakosti. Tokom istraživanja za ovaj projekat susreli smo se sa istim paradoksom: iako je za zadovoljavanje osnovnih potreba potrebno manje vremena i energije, čini se da imamo još manje vremena da usmerimo pažnju na sebe i svoje neposredno okruženje. Imamo utisak da se pojam rada uzima zdravo za gotovo i da se podrazumeva da treba da radimo i stvaramo tokom čitavog života, bez preispitivanja. Zato smo nastojali da rad, slobodno vreme i lenjost oslobodimo nametnutih značenja, otvarajući ova pitanja i tragajući za odgovorima kroz različite epohe i geografske prostore.
Za nas je stvaranje ovog murala u fazama tokom trajanja izložbe bilo, pre svega, proces učenja. Polazeći od nekoliko ključnih tekstova koji se bave pitanjem rada, kroz tri faze slikanja postepeno smo razvijali i vizuelnu kompoziciju i sopstveno razumevanje teme. Tokom trajanja izložbe nastavili smo da dodajemo nove slojeve instalaciji, ono što smo smatrali važnim za promišljanje koncepta rada.
*naslov je slobodan prevod pesme „On bourgeois belief” Bertolda Brehta
Izložba je trajala od 01.05.2024 do 19.01.2025.
Kustoskinja izložbe Katia Huemer, ko-kustos Martin Grabner.
Umetnici i umetnice: Maja Bajević, Julien Berthier, Louisa Clement, Manuel Correa & Marina Otero Verzier, Jeremy Deller, Antje Ehmann & Harun Farocki, Aldo Giannotti, Liam Gillick, Lisa Großkopf, Andreas Gursky, Theresa Hattinger & Michael Hieslmair & Michael Zinganel, Tehching Hsieh, Johanna Kandl, Peter Kogler, KURS (Miloš Miletić, Mirjana Radovanović), Luiza Margan, Pia Mayrwöger, Sam Meech, Michail Michailov, Elisa Giardina Papa, Nika Radić, Martha Rosler, Sebastian Schmieg & Silvio Lorusso, Christoph Schwarz, Selma Selman, Santiago Sierra, Lia Sudermann & Simon Nagy, Oliver Walker